ORIGINALNI SLIKAR SRPSKE SLAVE I VELIČINE

 

 

   Obeležavajući jubilej naivne ili izvorne umetnosti samostalnim izložbama u zavičajnom jagodinskom Muzeju i beogradskoj Kući  Đure Jakšića,neosporno daroviti slikar originalne tematike Vladimir Kepić dao je svojim zapaženim likovnim ostvarenjima,naročito onim  u slavu “nebeske Srbije” dragocen doprinos.Pokazujući izvaredan smisao za bogati kolorit svog rodnog Pomoravlja,znajući da na slici izrazi odgovarajuću likovnu simboliku i alegoriju  u vezi stare i nove srpske slave i veličine ,da uspešno ostvari  zamišljenu kompoziciju  sa mnogo uočljivih detalja ,Vladimir Kepić  postigao je ono što je najvažnije za njegov dalji razvoj na umetničkom polju : da na prvi pogled bude prepoznatljiv i originalni slikar. Razgledajući likovni opus Vladimira Kepića ,koji je igrom životnih okolnosti počeo da slika one  1979.godine , kada je pisac ovog prikaza  u izdanju BIGZ-a objavio prvi jugoslovenski leksikon naivne umetnosti ,dolazimo do zanimljivog otkrića da na razvoj tog likovnjaka nije bitno uticala ni poznata,susedna Brašićeva Oparićka škola ,ni sadašnja grupa jagodinskih slikara, ni zemljaško hlebinski manir po kojem je najpre radio slike na staklu .Srećom ,brzo se Kepić odvojio  i od tog  brojgelovskog uticaja da bi tokom nekoliko likovnih faza  na staklima i platnima postao autentičan samosvojni slikar Pomoravlja, narodnog života  i običaja Šumadije, njene poetike ali i burnih istorijskih događaja.

   Stanujući u blizini  jagodinskog Muzeja naivne  umetnosti , zapažen je još u osnovnoj školi po talentovanim crtežima, Vladimir Kepić imao je prilike da dobro upozna ustaljeni repertoar svojih zemljaka  s glavnim akcentom u vezi dočaravanja  viđenog sveta detinjstva putem vidno izražene seoske simbolike.Ali mladi slikar  Vladimir Kepić i pored u ranim fazama izvesnog podražavanja  te opšte tematike pri slikanju svojih zemljaka  u prirodnim lepotama  seoskog pejsaža  sa raznovrsnim događajima  u smeni godišnjih doba  od proleća do zime ,želeo je prevashodno , trudio se da otkrije samo njemu svojstven likovni svet  i izraz.Tako,recimo, njegov portret Pomoravskog seljaka sa dugim brcima  i uobičajeno natučenom srpskom šajkačom na čelu, nosi u sebi sve karakterne osobine Šumadinca : pronicljivost , inteligenciju odlučnost ,žilavost ,smelost žestinu ...I Kepićev najveći šumadijski junak Vožd Karađorđe sa odrazom titanske snage i žestine u očima(za koje kažu da verno ogledaju čovečiju dušu ) , prikazan je sa poznavanjem narodne psihologije poput portreta velikog Brašića , najboljeg majstora u toj oblasti izražavanja.

      Tokom petnaestogodinšnje slikarske aktivnosti Vladimira Kepića zapažamo u stilu naivnog realizma niz živopisnih pejsaža na staklu i platnu  sa tematikom seoskih svakodnevih poslova (Čobanica , Žetva , Setva Branje kamilice  i dr.), a kao suprotnost pomenutih po dramatičnosti  doživljaja izdvaja se ciklus posvećen tradicionalnim,vekovnim  običajima  naroda Pomoravlja : Pogled iz kovčega ,Na groblju.Izuzetnu pažnju privlači po svojoj jednostavnosti izraza i harmoniji boja simbolična kompozicija Zapis sa stoletnim hrastom i usamljenim drvosečom , zasnovana na drevnom narodnom predanju o seljakovoj vekovnoj borbi protiv zla ,uroka...

      Do krajnosti privržen čistom likovnom ,izvornom izrazu putem usklađenog odnosa boja sa dominantnom astralno-plavom i zelenom ,Vladimir Kepić najveći poetski domet postiže u seoskim zimskim pejsažima ,kao i onim sa tipično idilično pastoralnim lirskim akcentom, čiji su uočljivi protagonisti nage seoske lepotice .Te pomoravske Nimfe  i Venere,koje se nestašno brčkaju u rečici okruženoj bujnom ,zelenom vegetacijom , kao da nas opominju na rusoovsko vraćanje prirodi –najboljem zdravlju.S uočljivim kontrastima između zemlje vode i neba ,u odnosu svetlih i tamnih tonova ,Vladimir Kepić je sa puno nadahnuća kičicom na platnu dočarao skladnu figuru Kupačice kao i simboličnu kompoziciju  Adam i Eva , koji se glorifikujući ljubav drže za ruke poput mladenaca ispred oltara.

       Sasvim se izdvaja ,veoma zanimljiv Kepićev ciklus slika u slavu drevnih srpskih  zadužbina (Manastir Gračanica i dr).Proučavajući ikone i freske iz drevnih manastirskih riznica , nastale u duhu srpske veličanstvene srednjevekovne tradicije pod neposrednim vizantijskim uticajem , a i zajedno sa zoografom  Đorđevićem radeći na obnovi pravoslavnih seoskih hramova, Vladimir Kepić je savladao likovni zanat jasno dokazan i ostvaren i u njegovim , kasnijim kompozicijama većeg formata ,kojima svedoči vreme prošlosti ali i savremenosti.Sa puno volje ,truda i majstorstva on precizno slika manastir Gračanicu u prirodnom ambijentu , ispoljavjući smisao za drevnu patinu  i boju kao i svetovna znamenja , a za ovim ne zaostaje ni Kepićev obnovljeni beogradski Konak kneginje Ljubice sa izraženom belinom zidova i oblaka .

      Trudeći se da nikog ne podražava ,da bude autentičan ,izvorni slikar svog vremena ,što se kaže –van serije ,po originalnosti Vladimir Kepić je svoj najbolji likovni domet postigao s razvojem jugoslovenske drame  tokom poslednjih nekoliko godina .Kao što je na ranijim platnima isticao staru srpsku slavu i veličinu ,najnovije svoje kompozicije ispunjene mnogim simbolično-alegorijskim detaljima,koje izazivaju asocijacije na sadašnju Golgotu svoga naroda ,nadahnuto Vladimir Kepić slika u slavu rodoljuba-dobrovoljaca iz cele Šumadije,koji su odlučno stali u odbranu svojih zemljaka u našim Krajinama od zla velikih sila. Aktuelan poput genijalnog Goje sa svojom serijom posvećenom ratnim užasima ,Vladimir Kepić počevši od kompozicije Raspeće Srbije ,1989.Sa ukazivanjem na raniji stravičan ali prećutani genocid nad “ Božijim narodom“  preko upozoravajuće nesreće na simboličnoj slici  HAG, 1991 vezanoj za unapred režirano razbijanje naše zemlje ,sve do vizionarskog Nebeskog  Srbina,ostvario je uzbudljivo likovno svedočanstvo na vreme kad su :“živi  zavideli mrtvima“. Taj hrabri narod srpski ,nalazeći se u opštem okruženju i pod sankcijama ,na vizionarskim Kepićevim najnovijim slikama ,odoleva stravičnoj satanizaciji u ratnim užasima  između krsta i polumeseca , zaštićen svojom verom  u Božiju milost pod blagoslovom krilatog Anđela,kojeg sa srednjevekovne freske  iz Mileševe naš umetnik iz 1234.godine preneo na sadašnja ,aktuelna svoja platna s jasnom antiratnom porukom.Upravo , tim svojim najboljim ciklusom u slavu nebeske ali i zemaljske Srbije ,smatramo da je Vladimir Kepić postigao svoj najviši likovni domet po originalnosti, tako da dosadašnjim stvaralačkim radom dostojno reprezentuje srpsku izvornu ili naivnu umetnost.

 

 

 9. IV 1994.godine  Beograd                                                    Kosta Dimitrijević ,književnik